"PRODAVAO SAM ODEĆU, A SADA JEDEM SA NIKOLOM JOKIĆEM!": Današnji rival Srbije progovorio o košarkaškoj karijeri, pa se dotakao i našeg MVP!

Kada Travante Vilijams danas izađe na parket u Rigi, sa širokim osmehom i grbom Portugalije na grudima, teško je zamisliti da je njegov košarkaški put počeo hiljadama kilometara daleko, na surovim i zaleđenim terenima Aljaske – mestu gde košarka nikada nije bila prva opcija.

- Počeo sam na Aljasci, nisam bio ni blizu najboljih košarkaša, zapravo – bio sam potpuna suprotnost. Nizak i debeo klinac - priznaje Vilijams uz osmeh za Mozzart Sport.

- Imao sam mnogo prijatelja koji su igrali na poznatim koledžima, a ja sam samo verovao i nisam odustajao. Našao sam školu na Guglu, preselio se u Kaliforniju, menjao škole i posle koledža preko agenta došao do Gruzije, gde sam zaigrao drugu ligu. Ipak, brzo sam se vratio u Ameriku da radim – jer od košarke tada nisam mogao da živim.

Taj povratak u Ameriku doneo mu je i trenutke preispitivanja. Vilijams se preselio u San Francisko, pronašao posao u prodavnici odeće i počeo da gradi potpuno drugačiji život.

- Radio sam to neko vreme, postajao sve bolji u prodaji, zarađivao solidno. Zato sam se i premišljao kada je stigao poziv iz Portugalije - priseća se.

- Agent mi je govorio da radim sjajan posao, ali ponude nisu stizale. Morao sam da radim, da živim od nečega. Ipak, igrao sam rekreativno svuda po gradu. Ljubav prema igri je prevagnula.

Taj poziv iz Evrope promenio mu je život. Bez prevelikih očekivanja, prihvatio je priliku i otišao u Portugaliju – zemlju o kojoj tada nije znao gotovo ništa.

- Ništa. Samo sam ukucao na Guglu Portugalija, video da je sunčano i rekao – idemo! - priča Vilijams kroz smeh.

Portugalija mu je pružila ono što Amerika nije – priliku da pokaže svoj talenat i postane lider. Osvojio je trofeje sa klubovima, izgradio reputaciju i stekao porodicu u svlačionici. Njegova posvećenost nije prošla nezapaženo, pa je dobio poziv u reprezentaciju.

- Nikada nisam mogao da zamislim da će se sve ovako odviti. Stigao je poziv, razgovarao sam sa trenerom i objasnili su mi kako će izgledati taj proces. Tada sam već bio pet-šest godina u Portugaliji, ali nisam shvatao da ću igrati na ovako velikom takmičenju.

Danas je Vilijams deo selekcije koja se bori protiv najboljih na Evrobasketu. Njegova priča nije o propuštenoj prilici da stigne do NBA lige, već o pronalaženju sopstvenog puta i uspeha.

- Od starta sam znao da ne želim da budem Amerikanac koji dođe u nacionalni tim samo da bi ubacivao poene i bio najbolji strelac. Hteo sam da budem deo porodice. Već četiri godine sam tu, a u početku nisam ni znao šta je Evrobasket, samo sam igrao i želeo da pobedim.

Danas, dok sedi na doručku u hotelu u Rigi i posmatra najboljeg igrača sveta, Nikolu Jokića, Vilijams shvata koliko je daleko stigao.

- Pre neki dan sedim na doručku, a pored mene prolazi Jokić. Pomislio sam: ‘Auuu, je*ote, to je Jokić!’ Morao sam da se iskontrolišem da ne skočim i ne tražim sliku. Za mene je ovo blagoslov – uživam u svemu i presrećan sam što imam priliku da se nadmećem.

SAD su sada daleka prošlost. Portugalija je postala njegov dom, a Evropa mesto na kome je ispisao najlepše stranice karijere.

- Ove godine nisam ni odlazio u Ameriku. Sve vreme sam u Portugaliji. Volim da putujem, navikao sam na život po hotelima i ništa ne bih menjao. Ponosan sam na sve što sam prošao.

Put od malih sala na Aljasci, preko užurbanih ulica San Franciska, do najveće evropske košarkaške scene ispričan je bez ijednog NBA nastupa, ali sa osmehom koji odaje – Travante Vilijams je svoj san ostvario na svoj način.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.